а̏лфа

алфа

Лема

алфа

Извор

том 1, стр. 66, редослед 28

1.
почетно слово грчке азбуке (а)
2.
фиг. полазна тачка, почетак, праизвор.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свеrа.
Кост. Л.

Фразе

~ зраци, ~ зраке физ. позитивно наелектрисани зраци које испуштају радиоактивне материје, твари. — Зраке које излазе иЗ радиоактивниХ еЛеМената ... назване су ... алфа, бета и гама зракама. Физ. 2; ~ и о м е г а почетак и свршетак, све; бит, суштина.

Изворни текст (OCR)

а̏лфа ж 1. почетно слово грчке азбуке (а). 2. фиг. полазна тачка, почетак, праизвор. — Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свеrа. Кост. Л.