Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

анахо̀рет

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 77

анахо̀рет

анахорет

Лема

анахорет

Извор

том 1, стр. 77, редослед 6

  1. —

    (а) м грч. религиозни усамљеник, пустињак; онај који живи сасвим повучено.

    грч. — грчки
    — Он је био сибарит са живцима најосјетљивијег анахорета. Матош. Његов је идеал био ... живот посвећен посту, молитви ... заправо идеал мученика, пустињака ... анахорета.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
анахо̀рет(а) м грч. религиозни усамљеник, пустињак; онај који живи сасвим повучено. — Он је био сибарит са живцима најосјетљивијег анахорета. Матош. Његов је идеал био ... живот посвећен посту, молитви ... заправо идеал мученика, пустињака ... анахорета. Петр. В.