Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

антите́за

жтом 1, стр. 82

антите́за

антитеза

Стална адреса

Лема

антитеза

Варијанте

антѝтеза

Етимологија

Greek

Извор

том 1, стр. 82, редослед 6

  1. 1.

    потпуна супротност, опречност, контраст.

  2. 2.

    негација неке тезе, противна тврдња.

    — Старчевићева антитеза ... подлога је његове познате тезе.
    Нех.
  3. 3.

    други од трију ступњева (теза, антитеза, синтеза) у Хегеловој идеалистичкој дијалектици.

    — Он свуда круто примењује свој тријадни систем
    — тезе, антитезе И синтезе.
    ПИФ
  4. 4.

    рет. поређење по супротности.

    рет. — реторика
    — Недић пребацује Змају склоност ка антитези, као да антитеза није једна од главних фигура песништва.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
антите́за и антѝтеза ж грч. 1. потпуна супротност, опречност, контраст. 2. негација неке тезе, противна тврдња. — Старчевићева антитеза ... подлога је његове познате тезе. Нех. 3. други од трију ступњева (теза, антитеза, синтеза) у Хегеловој идеалистичкој дијалектици. — Он свуда круто примењује свој тријадни систем — тезе, антитезе И синтезе. ПИФ. 4. рет. поређење по супротности. — Недић пребацује Змају склоност ка антитези, као да антитеза није једна од главних фигура песништва. Скерл.