Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

аполо̀ге̄т

мтом 1, стр. 85

аполо̀ге̄т

апологет, апологета

Лема

апологет

Варијанте

апологета, апологе́та

Извор

том 1, стр. 85, редослед 21

  1. 1.

    бранилац хришћанства од нехришћанских учења

  2. 2.

    фиг. онај који брани и заступа неко учење, идеју, систем.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Аристотел је апологет робовласништва.
    ПИФ
Изворни текст (OCR)
аполо̀ге̄т, -е́та и апологе́та м 1. бранилац хришћанства од нехришћанских учења. 2. фиг. онај који брани и заступа неко учење, идеју, систем. — Аристотел је апологет робовласништва. ПИФ.