Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̏псолӯтан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 87

а̏псолӯтан

апсолутан

Стална адреса

Лема

апсолутан

Варијанте

апсо̀лутан

Извор

том 1, стр. 87, редослед 13

  1. 1.

    који се узима и посматра сам за себе, без везе с другим; супр. релативан.

    с — средњи родсупр. — супротно
  2. 2.

    потпун, савршен.

    — И тако дуго, дуго, до апсолутне обнемоглости.
    Крл.
    Апсолутне истине нема! Апсолутан је само
    Бог.
    — тј. ако га има.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
а̏псолӯтан и апсо̀лутан, -тна, -тно 1. који се узима и посматра сам за себе, без везе с другим; супр. релативан. 2. потпун, савршен. — И тако дуго, дуго, до апсолутне обнемоглости. Крл. Апсолутне истине нема! Апсолутан је само бог — тј. ако га има. Петр. В.