апсолутизи́рати
апсолутизирати, апсолутизовати
Лема
апсолутизирати
Варијанте
апсолутизовати, апсолу̀тизовати
Извор
том 1, стр. 87, редослед 17
- —
и несврш. (на)
— правити, (на)чинити апсолутним (независним, безусловним, безувјетним, неограниченим, потпуним).
— Он Пламенац не можке да
прими »теорију« о апсолутним... вредностима ... књижевних дела ... Он тиме апсолутизира моменат релативности људског мишљења. Зог. Питагорејци су узели једну од страна људског сазнања света
— квалитативну страну светских процеса
— одвојили је од материје и апсолутизовали, што је ... увек исходиште идеализма.
Изворни текст (OCR)
апсолутизи́рати, -ѝзӣра̄м и апсолу̀тизовати, -зује̄м сврш. и несврш. (на)- правити, (на)чинити апсолутним (независним, безусловним, безувјетним, неограниченим, потпуним). — Он Пламенац не можке да прими »теорију« о апсолутним... вредностима ... књижевних дела ... Он тиме апсолутизира моменат релативности људског мишљења. Зог. Питагорејци су узели једну од страна људског сазнања света — квалитативну страну светских процеса — одвојили је од материје и апсолутизовали, што је ... увек исходиште идеализма. ПИФ.