Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

атрѝбӯт

мтом 1, стр. 103

атрѝбӯт

атрибут

Лема

атрибут

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 103, редослед 2

  1. 1.

    битна особина нечега, својство; карактеристичан знак.

    — Нодило ... тврди да је Краљевићу Марку прилијепљено много атрибута и својстава Големог Јурила.
    Наз.
    Све виши разум све више избацује људске атрибуте из природе.
    Кнеж. Б.
    У Бирмана је и данас злато атрибут величанства.
    Панч.
  2. 2.

    грам. придевска одредба појма уз чије име стоји.

    грам. — граматика, граматички
Изворни текст (OCR)
атрѝбӯт, -у́та м лат. 1. битна особина нечега, својство; карактеристичан знак. — Нодило ... тврди да је Краљевићу Марку прилијепљено много атрибута и својстава Големог Јурила. Наз. Све виши разум све више избацује људске атрибуте из природе. Кнеж. Б. У Бирмана је и данас злато атрибут величанства. Панч. 2. грам. придевска одредба појма уз чије име стоји.