Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ауто̀мат

мтом 1, стр. 105

ауто̀мат

аутомат

Лема

аутомат

Варијанте

ауто̀ма̄т

Етимологија

Greek

Извор

том 1, стр. 105, редослед 30

  1. 1.

    механизам који сам врши неки рад под одређеним условима, увјетима.

    — Чим лопта удари морско дно, посебни аутомат даде знак ономе који мјери дубину. СГ.
  2. 2.

    ватрено оружје које једним окидањем опали серију метака, машинка.

    — На другом крају села] ... огласи се рафал аутомата.
    ЛМС 1951..
  3. 3.

    фиг. онај који ради механички како му се каже, без учешћа своје воље.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Без успјеха су покушавали да изразе добродошлицу овим аутоматима који су их тупо и презриво гледали.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
ауто̀мат, -а и ауто̀ма̄т, -а́та м грч. 1. механизам који сам врши неки рад под одређеним условима, увјетима. — Чим лопта удари морско дно, посебни аутомат даде знак ономе који мјери дубину. СГ. 2. ватрено оружје које једним окидањем опали серију метака, машинка. — На другом крају села] ... огласи се рафал аутомата. ЛМС 1951. 3. фиг. онај који ради механички како му се каже, без учешћа своје воље. — Без успјеха су покушавали да изразе добродошлицу овим аутоматима који су их тупо и презриво гледали. Лал.