Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ауто̀хто̄н

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 107

ауто̀хто̄н

аутохтон

Лема

аутохтон

Варијанте

ауто̀хтон

Извор

том 1, стр. 107, редослед 17

  1. —

    прастар, исконски, који на своме месту није имао претходника.

    — На историчарима је да реше да ли је било у Банату аутохтоних Румуна или не. Цвиј. Први и најглавнији циљ аграрне реформе мора бити сатурација аутохтонога домаћега сељаштва. Мј. 1926.
Изворни текст (OCR)
ауто̀хто̄н и ауто̀хтон, -а, -о прастар, исконски, који на своме месту није имао претходника. — На историчарима је да реше да ли је било у Банату аутохтоних Румуна или не. Цвиј. Први и најглавнији циљ аграрне реформе мора бити сатурација аутохтонога домаћега сељаштва. Мј. 1926.