Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

афинѝте̄т

мтом 1, стр. 108

афинѝте̄т

афинитет

Лема

афинитет

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 108, редослед 14

  1. 1.а.

    сила која атоме међусобно привлачи.

    chemistry
    хем. — хемија
  2. 1.б.

    сила којом се спајају разни хемијски елементи.

  3. 2.

    међусобна привлачност.

    — Контакт са тим новим срединама постиже афинитетом примитивности са заосталим условима у друштву. Глиг. Мора се констатирати да је афинитет међу нама силан.
    Кол.
  4. 3.

    Речник српскохрватскога књижевног језика, I

Изворни текст (OCR)
афинѝте̄т, -е́та м лат. 1. хем. а. сила која атоме међусобно привлачи. б. сила којом се спајају разни хемијски елементи. 2. међусобна привлачност. — Контакт са тим новим срединама постиже афинитетом примитивности са заосталим условима у друштву. Глиг. Мора се констатирати да је афинитет међу нама силан. Кол. 3 Речник српскохрватскога књижевног језика, I