афирми́рати
афирмирати, афирмисати
Лема
афирмирати
Варијанте
афирмисати, афѝрмисати
Извор
том 1, стр. 108, редослед 21
- —
признање вредности.
— ише̄м сврш. и несврш. (у)тврдити, потврдити, потврђивати вредност, осигура(ва)ти
Пододреднице
доказ(ив)ати своје постојање, доказ(ив)ати своју вредност, бити признат, уважен. — Човек се кроз своју моралну свест самим својим хтењем афирмира као друштвено биће. КН 1955. Већ за ових десетак дана срески одбор је успио да се афирмише као власт. Чол
Изворни текст (OCR)
афирми́рати, -ѝрмӣра̄м и афѝрмисати, -ише̄м сврш. и несврш. (у)тврдити, потврдити, потврђивати вредност, осигура(ва)ти признање вредности.