ађамо

већ ~ осим, изузев да. — Не знам шта ћемо му, већ ако га оженимо. Глиш.; једва ~, тек ~ највише, у најбољем случају. — Колико имаш готових новаца? — Једва ако имам шесет. Јакш. Ђ. Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. Ранк. а̏ко и а̀ко (може бити и поновљено) речца за одобравање, саглашавање (понекад са злурадошћу): нека, не мари; тако и треба. — А шта ћеш радити ако те удари пушка или сабља? — Ништа ! — Али ће те болети? — Па ако! Лаз. Л. Стадоше већ једном и Софчи на реп! Ако, ако. Доста се ... и подржавала. Маш. Ал нека... баш волим! Ако! Ако, ако! ако, ако! вели трљајући руке.

ако ли? покр. је ли слободно? допушташ (допуштате) ли? — Ако ли, комшијо, да си примакнем и турим џезвенце? Срем.; ако ће заст. макар да. — Та они су два, ако ће и дјеца.