а
а
Лема
а
Извор
том 1, стр. 32, редослед 2
- 1.а.
супротни за везивање двеју супротних радњи или појмова.
— Још ми није дошла воља, а ваљда ће доћи!
Легла, а не устала.
Голо, а охоло. Н. посл.
- 1.б.
(са »да« и негацијом) за искључивање онога што се очекује према претходном.
— И пољубивши га ... изиђе, а да није рекао зашто је дошао.
- 2.а.
саставни за везивање двеју истовремених или сукцесивних радња или напоредних особина.
— Седи у башти и оштри бријаче, а певуца кроз зубе.
У дрази се скотрља камен, а мукла тисућострука ломљава затутња цијелом драгом.
Босиоком посађени, а ружицом заграђени.
- 2.б.
при набрајању.
— Из сјемена ... настаје влат, а из влати клас, а од класа ... круХ, а крух се претвара у крв, а крв постаје човјеком.
- 2.в.
за исказивање чега неочекиваног (у корелацији с временским прилозима и везницима и с неким глаа. кад; тада.
— Истом одјекну Рељин глас, а у пећину уђе дивна женска.
Погледам, а тамо граби преко поља зец.
- 2.г.
за везивање с претходним (у дијалогу, питању, причању и сл.) или уз објашњење (у уметпутој реченици).
— А где ти је кмет?
А да је удес ћудљив, видимо сваки
Јурк. Уз поток Ситницу, а то је исто што и уз драгу, пут је.
- 3.
раставни: или.
— А пошао у њиву, а У дрва, а у виноград, а у ливаду
— свакад ће је пушку понети.
- 4.
за појачавање.
— Ако ти се не свиђа, а ти иди.
Ко тера шегу]?
— Па ти! А да ко!
- 5.
плеон. обично у стиховима, ради појачавања или ради допуне броја слогова.
— Украј мене Срба ниједнога, све прснуло а од јада мога.
А ја стиштем гласне гусле а на вјерне груди.
Изворни текст (OCR)
а? везн. 1. супротни а. за везивање двеју супротних радњи или појмова. — Још ми није дошла воља, а ваљда ће доћи! Крањч. С Легла, а не устала. Радул. Голо, а охоло. Н. посл. Вук. б. (са »да« и негацијом) за искључивање онога што се очекује према претходном. — И пољубивши га ... изиђе, а да није рекао зашто је дошао. Крањч. Стј. 2. саставни а. за везивање двеју истовремених или сукцесивних радња или напоредних особина. — Седи у башти и оштри бријаче, а певуца кроз зубе. Срем. У дрази се скотрља камен, а мукла тисућострука ломљава затутња цијелом драгом. Шимун. Босиоком посађени, а ружицом заграђени. НП Вук. б. при набрајању. — Из сјемена ... настаје влат, а из влати клас, а од класа ... круХ, а крух се претвара у крв, а крв постаје човјеком. Крл. в. за исказивање чега неочекиваног (у корелацији с временским прилозима и везницима и с неким глаа. кад; тада. — Истом одјекну Рељин глас, а у пећину уђе дивна женска. Крањч. С. Погледам, а тамо граби преко поља зец. Вел. Г. за везивање с претходним (у дијалогу, питању, причању и сл.) или уз објашњење (у уметпутој реченици). — А где ти је кмет? Јакш. Ђ. А да је удес ћудљив, видимо сваки дан. Јурк. Уз поток Ситницу, а то је исто што и уз драгу, пут је. Шимун. 3. раставни: или. — А пошао у њиву, а У дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је пушку понети. Глиш. 4. за појачавање. — Ако ти се не свиђа, а ти иди. Јак. Ко тера шегу]? — Па ти! А да ко! Срем. 5. плеон. обично у стиховима, ради појачавања или ради допуне броја слогова. — Украј мене Срба ниједнога, све прснуло а од јада мога. Радич. А ја стиштем гласне гусле а на вјерне груди. Крањч. С.