Одредница

а

узвтом 1, стр. 32

а

а

Лема

а

Извор

том 1, стр. 32, редослед 4

  1. 1.

    (различито наглашено: а̏, а̑, а-а̏, а-а̑, а̀-а̄) за дозивање, питање, одрицање, потврђивање, подстицање, присећање и изражавање различитих емоција.

    — А, брате рођени, а!
    — виче он стегнута гласа.
    Ђур.
    Зато ли сам те на длану носао, а?
    Коз. И.
    А, ти »криворепа«! ... Зар ти мислиш да баш све поједеш! А?
    Вес.
    А-а! Тога је већ одвише.
    Ков. А.
    Аа, шунки
    — свака част!
    Маш.
    А-а, да су мени твоје године, ја бих се кутарисао.
    Андр. И.
  2. 2.

    за подражавање, опонашање граје, замуцкивања, детињег плача и сл.

    сл. — слично
    — »А-а-а-а-а!« заграјаше ђаци. Срем. »Молим те, је л тако било?«
    — »А-а-а-а, замуцкује Гојко, а откуд ти то знаш?«
    Срем.
    Црквом је сунуо пригушени ... ааа!
    Кал.

Фразе

а ну, а да ну покр. а) за скретање пажње и у питању: је ли. — А ну, дјецо, видјесте ли негдје чича-Марка? Јакш. Ђ.; б) при подстицању: деде, хајде. — А да ну, богати, Грујо ... причај ми. Љуб. А ну, причај, амана ти! — прихвати Илија Бјелаш. оп
Изворни текст (OCR)
а4 узв. (различито наглашено: а̏, а̑, а-а̏, а-а̑, а̀-а̄) 1. за дозивање, питање, одрицање, потврђивање, подстицање, присећање и изражавање различитих емоција. — А, брате рођени, а! — виче он стегнута гласа. Ђур. Зато ли сам те на длану носао, а? Коз. И. А, ти »криворепа«! ... Зар ти мислиш да баш све поједеш! А? Вес. А-а! Тога је већ одвише. Ков. А. Аа, шунки — свака част! Маш. А-а, да су мени твоје године, ја бих се кутарисао. Андр. И. 2. за подражавање, опонашање граје, замуцкивања, детињег плача и сл. — »А-а-а-а-а!« заграјаше ђаци. Срем. »Молим те, је л тако било?« — »А-а-а-а, замуцкује Гојко, а откуд ти то знаш?« Срем. Црквом је сунуо пригушени ... ааа! Кал.