Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бако́че̄ње

стом 1, стр. 125

бако́че̄ње

бакочење

Лема

бакочење

Извор

том 1, стр. 125, редослед 5

  1. —

    гл. им. од бакочити се бако́чити се, б ко̄чӣм се несврш. правити се силним, разметати се својом снагом; проводити распојасан живот.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Никоме није криво било што се млади фратар бакочи изван села.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
бако́че̄ње с гл. им. од бакочити се. бако́чити се, б ко̄чӣм се несврш. правити се силним, разметати се својом снагом; проводити распојасан живот. — Никоме није криво било што се млади фратар бакочи изван села. Мат.