Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ба̀нути

сврштом 1, стр. 134

ба̀нути

банути

Стална адреса

Лема

банути

Извор

том 1, стр. 134, редослед 14

  1. 1.а.

    нагло, изненада стићи, појавити се, доћи, хрупити

    — Бакуше изненада неки људи. Р̄анк. У сутон банусмо пред властелинске дворове.
    Павл.
    У село ... бану вијест о паши Вишевцу.
    Сиј.
  2. 1.б.

    (на кога, на шта) изненада наићи, набасати.

    — Само пази, господару, поред твоје страже јаке, да не банеш у заносу на тигрове и курјаке.
    Ил.
  3. 2.

    нагло се отиснути, отумарати.

    — Сад бих мирно могао банути у свет и ја.
    Сек.
  4. 3.

    нагло ударити.

    — Јелен се залети, па истрка кад бане роговима ... оде све до ђавола: и жица, и ограда. Пол. 1957.
Изворни текст (OCR)
ба̀нути, ба̏не̄м сврш. 1. а. нагло, изненада стићи, појавити се, доћи, хрупити. — Бакуше изненада неки људи. Р̄анк. У сутон банусмо пред властелинске дворове. Павл. У село ... бану вијест о паши Вишевцу. Сиј. б. (на кога, на шта) изненада наићи, набасати. — Само пази, господару, поред твоје страже јаке, да не банеш у заносу на тигрове и курјаке. Ил. 2. нагло се отиснути, отумарати. — Сад бих мирно могао банути у свет и ја. Сек. 3. нагло ударити. — Јелен се залети, па истрка кад бане роговима ... оде све до ђавола: и жица, и ограда. Пол. 1957.