барја̀кта̄р

барјактар

Лема

барјактар

Извор

том 1, стр. 138, редослед 2

1.
(вок. ба̏рјакта̄ру и -а̄ре) онај који носи барјак, заставник.
вок. — вокатив
2.
старешина барјака (2 и 3).
— У њих је главар од племена барјактар и војвода.
Миљ.
3.
фиг. вођа, предводник.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ушао је у собу слободнога мислиоца и бакљоноше и барјактара ... у собу крцату књигама, сликама.
Крл.
Он је барјактар свога народа, неустрашиви борац против насиља.
Ђур.

Изворни текст (OCR)

барја̀кта̄р, -а́ра м (вок. ба̏рјакта̄ру и -а̄ре) 1. онај који носи барјак, заставник. 2. старешина барјака (2 и 3). — У њих је главар од племена барјактар и војвода. Миљ. 3. фиг. вођа, предводник. — Ушао је у собу слободнога мислиоца и бакљоноше и барјактара ... у собу крцату књигама, сликама. Крл. Он је барјактар свога народа, неустрашиви борац против насиља. Ђур.