Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ба̏т

мтом 1, стр. 141

ба̏т

бат, бата QA: medium

Лема

бат

Варијанте

бата, ба̀та, ба̏та

Извор

том 1, стр. 141, редослед 24

  1. 1.

    (мн. б тови и ба̏ти, ген. бато̄ва̄ и ба̂та̄) (дрвено или железно) оруђе којим се удара; маљ, млат, велики чекић; клатно звона.

    мн. — множинаген. — генитив
    — На једној хрпи камења ... сједи ... и удара гвозденим батом по тврдом камену.
    Мил.
    В. Као оруђе употребљавали су се ... мијехови, клијешта и тешки бати. Пов.
  2. 2.

    фиг. (обично мн.) ударци, батине.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислумн. — множина
    — А објед? ... А што ће ријет муж.
    — Бит ће бата!
    — Бјеж!
    Војн.
  3. 3.

    в. батво.

    — Зелен-листу, цвјетном бату и најтежа жила др2ће.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
ба̏т, ба̀та и ба̏та м (мн. б тови и ба̏ти, ген. бато̄ва̄ и ба̂та̄) 1. (дрвено или железно) оруђе којим се удара; маљ, млат, велики чекић; клатно звона. — На једној хрпи камења ... сједи ... и удара гвозденим батом по тврдом камену. Мил. В. Као оруђе употребљавали су се ... мијехови, клијешта и тешки бати. Пов. 1. 2. фиг. (обично мн.) ударци, батине. — А објед? ... А што ће ријет муж. — Бит ће бата! — Бјеж! Војн. 3. в. батво. — Зелен-листу, цвјетном бату и најтежа жила др2ће. Наз.