Одредница

ба́цити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 145

ба́цити

бацити

Стална адреса

Лема

бацити

Извор

том 1, стр. 145, редослед 30

  1. 2.

    (аор. ба́цих 2. и

  2. 3.

    л ба̑цӣ) и ба̏цити, -ӣм сврш.

  3. 1.а.

    замахом и пуштањем из руке нечему променити место, хитнути, врћи.

    — Дотле се видјети може, све докле би бацио камен.
    М-И
  4. 1.б.

    брзим покретом ставити.

    — Војници бацили пушке на раме.
    Шуб.
    Кад сам ушао, бацила ми је руке око врата.
    Цар М.
  5. 1.в.

    (на себе) ставити, огрнути, обући.

    — Пред саму зору неко лупну у капак. Тргнем се и бацим на себе поњаву.
    Шапч.
    Она у мраку брзо баци на се сукњу и упали уљаницу.
    Кал.
  6. 2.

    уклонити, одстранити, оставити, напустити.

    — Доста су чамили салинци на тавану. Од пролећа
    — како су их тамо бацили, нико их се досад није сетио.
    Чипл.
    Мајка га оставила чим се родило, бацила га.
    Рист.
  7. 3.а.

    војн. хитно послати (у борбу на положај).

    војн. — војнички
    — Ја бацим на њих своја два прва ескадрона.
    Грол
    Када су дошли к себи, они су бацили на место прелаза десетине топова и неколико тенкова.
    Пол. 1944,
  8. 3.б.

    потиснути, натерати на брзо повлачење.

    — Снажним противнападима ... непријатељ је заустављен и потом бачен на полазне положаје.
    Пол. 1944,
  9. 4.

    распрострети; пустити од себе, дати.

    — Сунце је бацило наранчасте зраке по крову и зиду.
    Кал.
    Процењују колико ће прасе још појести и колико бацити на месо и сланину.
    Срем.
  10. 5.

    одвести, отерати, истерати; свргнути.

    — Ма где ме судбина бацила, нећу никада заборавити да сам у варварској земљи ... нашао најпросвећенијег и најљубазнијег човека.
    Андр. И.
    Ама да теби што буде, зар ти не би она два рођака све разграбили, а мене бацили из куће.
    Ћор.
    А њега, јадника, бацили сте ни крива ни дужна из службе.
    Гор.
    Све га још љуто пече да га је Шишман бацио са банске столице.
    Шен.
  11. 6.а.

    уделити, дати.

    — Ћеф му да ми баци штогод, као слепцУ.
    БК 1906
  12. 6.б.

    потрошити; улудо потрошити, страћити.

    — За сто форинти би rа посјед сигурно купио, а петсто би бацио у поправке.
    Драж.
    Троши он више ... неrо ја који не жалим да бацим на јело.
    Вучо
    Зар тако да бацим четрдесет фијорина?
    Мат.
  13. 7.а.

    изрећи, изговорити.

    — Бацили смо пароле:
    — Доле империјалистички рат! Дед.
  14. 7.в.

    Бачене су крупне речи. Поменуло се и крваво разрачунавање. Прод.

  15. 7.б.

    написа̀ти.

    — Готово! Да бацим само још једну црту, па би била излишна.
    Шапч.
  16. 8.а.

    упутити, послати; наменити.

    — Молба је бачена, одговор је кнезу дошао.
    Коч.
    Маркиз је ... бацио неколико пољубаца у правцу ложа.
    Дим.
  17. 8.б.

    окренути, истурити.

    — Рогови у њих беху као у јелена ... а врхови беху бачени натраr.
    Ат.
    Стоји пред њим, висок је и погнут, а руке је напријед бацио.
    Ћип.
  18. 9.а.

    у различитој вези са именицама престати бавити се оним што карактерише именицу (или именице) или престати употребљавати оно што значи именица: ~ иглу и напрстак, аршин и тезгу, (кметовски) штап, дуван, алкохол итд. оставити кројачки занат, трговину, кметство, пушење, пиће, итд.

    итд. — и тако даље
  19. 9.б.

    казнити (оним што значи именица): ~ на муке, на робију, у окове, у тамницу и сл.

    сл. — слично
  20. 9.в.

    довести (кога) у стање (тешко или непријатно) које значи именица:

    у болест, бригу, жалост, издају, очајање, тугу и сл. крв оболети од туберкулозе; ~ кривицу (на кога) окривити; ~ љагу осрамотити; мину изазвати раздор. — Ја сам убеђен да се он онако понашао из очајања и ината, да нам се освети, да баци мину у одред. Ћос. Д.; ~ на ђубре одбацити као безвредно; ~ (кога) на пут, на улицу оставити (га) без средстава за живот; ~ на страну запоставити, напустити, одложити; ~ на храну појачати исхрану (ради гојења); ~ огањ опалити (из пушке); око (на кога, на што) погледати; фиг. пожелети, одабрати, бегенисати. — Баци око на једну удовицу доље у селу. Мил. В.; ~ оружје (пушку) одустати од борбе, предати се; ~ поглед (на кога) погледати; ~ под ноге (образ, част) осрамотити (се); ~ прашину у очи обманути, преварити; ~ рукавицу изазвати на двобој, на борбу; ~ семе мржње, раздора и сл. изазвати мржњу, раздор и сл.; ~ светло(ст) разјаснити; ~ срам (на кога) осрамотити; ~ у ваздух, зрак разрушити, разнети експлозивом; ~ у воду улудо потрошити; ~ (кога) у з а п ећ а к, у засенак потиснути (кога) у страну, оставити (га) иза себе; ~ у к о ш, у старо гвожђе, железо одстранити као неупотребљиво, безвредно; ~ у лице, у очи отворено рећи (нешто непријатно); ~ (коrа) у трошак учинити да више потроши, изложити (кога) трошку; ~ (акта) у фиоку канц. одложити, обуставити (поступак); у ље на ватру појачати, распалити (сукоб, свађу и сл.); ~ црва у главу изазвати немир, учинити да се (неко) брине; чари, чини зачарати, опчинити. на књигу, науку, политику, учење и сл. — Вук се бацио на реформу језика и правописа с изванредном смелошћу. Прод. Ето, бацих се у вртлог политике. Шен. За трен ока су наши избили на вр2 брда и бацили се у борбу. Лал. 8. уметнути се, врћи се, бити налик (на кога). — ЉЂепотом се бацила на мајчин род. Новак. Имао сам сина. Снажно ... момче. Бацио се био на дједа, моrа оца. Коч. 9. у вези са неким именицама: довести себе у стање које значи именица: ~ се у бригу, очајање, тугу и сл. — Дошавши кући ... бацио се у тужне и суморне мисли. Срем. Она се бацила у бригу, као и да не чује.
    Мул.

Фразе

~ боб врачати, гатати гледајући у (бачени) боб; ~ бомбу изазвати велико изненађење. — Пустите ме да живим док сам жива! — тако је једаред бацила бомбу усред »јаузна«. Сек.; ~ ватру изазвати незадовољство, побуну; ~ г лаву у торбу изложити жживот опасности; ~ грану на пут, ~ клип(ове) под ноге спречити, омести; ~ до ђавола оставити, напустити; ~ иза себе (некога) надмашити, претећи; ~ карте врачати гледајући у карте; ~ кључ (о води) проврети; ~ котву (сидро) зауставити се, стати; ~ коцку одлучити бацањем коцке;
~ блатом (на некога, на неuто) насрнути на (нечију) част, оцрнити, осрамотити (некога); ~ каменом (на некога) осудити (некога); ~ око врата (некоме) ватрено загрлити (некога); ~ у вртлог (нечеrа) ући, упустити се живо (у нешто); ~ у загрљај, у наручје (некоме) бацити се око врата; фиг. прићи. — Тражио је од владе да се радницима помогне да се не би бацили у наручје револуционарима. Скерл.; ~ у трошак много потрошити.

Пододреднице

~ се

1. (нечим на нешто) в. бацити (1 а). — Дохвати бабину нову папучу ... и баци се свом силином на кокош. Дом. 2. а. скочити (у нешто, на нешто). — Шљуке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але Дрине]. Вес. б. нагло, брзо лећи, нагло̀ се спустити. — Са неких тридесетак метара звизну метак. Бацили смо се на земљу. Дед. В. Стари Никола бацио се на тле, чупа косу. Хорв. 3. хитро и силовито навалити, устремити се, јурнути, напасти (на некога, на нешто). — Као рисови баце се Стубичани на харамије. Шен. Тројица стражара бацили су се на њ као звијери. Чол. фиг. Најзад, упућен од веровника, свом својом елеганцијом и речитошћу »бацио се« на богату сироту. Петр. В. 4. а. отиснути се, без размишљања отићи. — Млади клерик-пјесник свукао је у Риму мантију и бацио се у свијет. Марј. М. б. великом брзином сићи, сјурити се. —И почем се тако опростише ... бацише се доље низ планину са својијем харамбашом Ћуртом. НП Вук. фиг. брзо се пренети. — Једноrа дана ... бацио се изненада у то преживело време. Грол. 5. (ногом, ногама) ритнути се. — Коњ ... се пропе ... пак се, два-три пута заособ, баци ногама. Мат. 6. обући, ставити; исп. бацити (1в). — Свако се бацио у своје најбоље хаљине. Кум. Бацио се у своје изанђало салонско одијело. Матош. 7. латити се, прихватити се (нечега), одати се (нечему); почети, упустити се (у нешто)

(нечим на нешто) в. бацити (1 а).скочити (у нешто, на нешто).нагло, брзо лећи, нагло̀ се спустити.Стари Никола бацио се на тле, чупа косу. Хорв.хитро и силовито навалити, устремити се, јурнути, напасти (на некога, на нешто).отиснути се, без размишљања отићи.великом брзином сићи, сјурити се. —И почем се тако опростише ... бацише се доље низ планину са својијем харамбашом Ћуртом. НП Вук. фиг. брзо се пренети.(ногом, ногама) ритнути се.обући, ставити; исп. бацити (1в).латити се, прихватити се (нечега), одати се (нечему); почети, упустити се (у нешто)
Изворни текст (OCR)
ба́цити, ба̑цӣм (аор. ба́цих, 2. и 3. л. ба̑цӣ) и ба̏цити, -ӣм сврш. 1. а. замахом и пуштањем из руке нечему променити место, хитнути, врћи. — Дотле се видјети може, све докле би бацио камен. М-И. б. брзим покретом ставити. — Војници бацили пушке на раме. Шуб. Кад сам ушао, бацила ми је руке око врата. Цар М. в. (на себе) ставити, огрнути, обући. — Пред саму зору неко лупну у капак. Тргнем се и бацим на себе поњаву. Шапч. Она у мраку брзо баци на се сукњу и упали уљаницу. Кал. 2. уклонити, одстранити, оставити, напустити. — Доста су чамили салинци на тавану. Од пролећа — како су их тамо бацили, нико их се досад није сетио. Чипл. Мајка га оставила чим се родило, бацила га. Рист. 3. војн. а. хитно послати (у борбу на положај). — Ја бацим на њих своја два прва ескадрона. Грол. Када су дошли к себи, они су бацили на место прелаза десетине топова и неколико тенкова. Пол. 1944. б. потиснути, натерати на брзо повлачење. — Снажним противнападима ... непријатељ је заустављен и потом бачен на полазне положаје. Пол. 1944. 4. распрострети; пустити од себе, дати. — Сунце је бацило наранчасте зраке по крову и зиду. Кал. Процењују колико ће прасе још појести и колико бацити на месо и сланину. Срем. 5. одвести, отерати, истерати; свргнути. — Ма где ме судбина бацила, нећу никада заборавити да сам у варварској земљи ... нашао најпросвећенијег и најљубазнијег човека. Андр. И. Ама да теби што буде, зар ти не би она два рођака све разграбили, а мене бацили из куће. Ћор А њега, јадника, бацили сте ни крива ни дужна из службе. Гор. Све га још љуто пече да га је Шишман бацио са банске столице. Шен. 6. а. уделити, дати. — Ћеф му да ми баци штогод, као слепцУ. БК 1906 б. потрошити; улудо потрошити, страћити. — За сто форинти би rа посјед сигурно купио, а петсто би бацио у поправке. Драж. Троши он више ... неrо ја који не жалим да бацим на јело. Вучо. Зар тако да бацим четрдесет фијорина? Мат. 7. а. изрећи, изговорити. — Бацили смо пароле: — Доле империјалистички рат! Дед. В. Бачене су крупне речи. Поменуло се и крваво разрачунавање. Прод. б. написа̀ти. — Готово! Да бацим само још једну црту, па би била излишна. Шапч. 8. а. упутити, послати; наменити. — Молба је бачена, одговор је кнезу дошао. Коч. Маркиз је ... бацио неколико пољубаца у правцу ложа. Дим. б. окренути, истурити. — Рогови у њих беху као у јелена ... а врхови беху бачени натраr. Ат. Стоји пред њим, висок је и погнут, а руке је напријед бацио. Ћип. 9. у различитој вези са именицама а. престати бавити се оним што карактерише именицу (или именице) или престати употребљавати оно што значи именица: ~ иглу и напрстак, аршин и тезгу, (кметовски) штап, дуван, алкохол итд. оставити кројачки занат, трговину, кметство, пушење, пиће, итд. б. казнити (оним што значи именица): ~ на муке, на робију, у окове, у тамницу и сл. в. довести (кога) у стање (тешко или непријатно) које значи именица: