ба́цити
бацити
Лема
бацити
Извор
том 1, стр. 145, редослед 30
- 2.
(аор. ба́цих 2. и
- 3.
л ба̑цӣ) и ба̏цити, -ӣм сврш.
- 1.а.
замахом и пуштањем из руке нечему променити место, хитнути, врћи.
— Дотле се видјети може, све докле би бацио камен.
- 1.б.
брзим покретом ставити.
— Војници бацили пушке на раме.
Кад сам ушао, бацила ми је руке око врата.
- 1.в.
(на себе) ставити, огрнути, обући.
— Пред саму зору неко лупну у капак. Тргнем се и бацим на себе поњаву.
Она у мраку брзо баци на се сукњу и упали уљаницу.
- 2.
уклонити, одстранити, оставити, напустити.
— Доста су чамили салинци на тавану. Од пролећа
— како су их тамо бацили, нико их се досад није сетио.
Мајка га оставила чим се родило, бацила га.
- 3.а.
војн. хитно послати (у борбу на положај).
— Ја бацим на њих своја два прва ескадрона.
Када су дошли к себи, они су бацили на место прелаза десетине топова и неколико тенкова.
- 3.б.
потиснути, натерати на брзо повлачење.
— Снажним противнападима ... непријатељ је заустављен и потом бачен на полазне положаје.
- 4.
распрострети; пустити од себе, дати.
— Сунце је бацило наранчасте зраке по крову и зиду.
Процењују колико ће прасе још појести и колико бацити на месо и сланину.
- 5.
одвести, отерати, истерати; свргнути.
— Ма где ме судбина бацила, нећу никада заборавити да сам у варварској земљи ... нашао најпросвећенијег и најљубазнијег човека.
Ама да теби што буде, зар ти не би она два рођака све разграбили, а мене бацили из куће.
А њега, јадника, бацили сте ни крива ни дужна из службе.
Све га још љуто пече да га је Шишман бацио са банске столице.
- 6.а.
уделити, дати.
— Ћеф му да ми баци штогод, као слепцУ.
- 6.б.
потрошити; улудо потрошити, страћити.
— За сто форинти би rа посјед сигурно купио, а петсто би бацио у поправке.
Троши он више ... неrо ја који не жалим да бацим на јело.
Зар тако да бацим четрдесет фијорина?
- 7.а.
изрећи, изговорити.
— Бацили смо пароле:
— Доле империјалистички рат! Дед.
- 7.в.
Бачене су крупне речи. Поменуло се и крваво разрачунавање. Прод.
- 7.б.
написа̀ти.
— Готово! Да бацим само још једну црту, па би била излишна.
- 8.а.
упутити, послати; наменити.
— Молба је бачена, одговор је кнезу дошао.
Маркиз је ... бацио неколико пољубаца у правцу ложа.
- 8.б.
окренути, истурити.
— Рогови у њих беху као у јелена ... а врхови беху бачени натраr.
Стоји пред њим, висок је и погнут, а руке је напријед бацио.
- 9.а.
у различитој вези са именицама престати бавити се оним што карактерише именицу (или именице) или престати употребљавати оно што значи именица: ~ иглу и напрстак, аршин и тезгу, (кметовски) штап, дуван, алкохол итд. оставити кројачки занат, трговину, кметство, пушење, пиће, итд.
- 9.б.
казнити (оним што значи именица): ~ на муке, на робију, у окове, у тамницу и сл.
- 9.в.
довести (кога) у стање (тешко или непријатно) које значи именица:
у болест, бригу, жалост, издају, очајање, тугу и сл. крв оболети од туберкулозе; ~ кривицу (на кога) окривити; ~ љагу осрамотити; мину изазвати раздор. — Ја сам убеђен да се он онако понашао из очајања и ината, да нам се освети, да баци мину у одред. Ћос. Д.; ~ на ђубре одбацити као безвредно; ~ (кога) на пут, на улицу оставити (га) без средстава за живот; ~ на страну запоставити, напустити, одложити; ~ на храну појачати исхрану (ради гојења); ~ огањ опалити (из пушке); око (на кога, на што) погледати; фиг. пожелети, одабрати, бегенисати. — Баци око на једну удовицу доље у селу. Мил. В.; ~ оружје (пушку) одустати од борбе, предати се; ~ поглед (на кога) погледати; ~ под ноге (образ, част) осрамотити (се); ~ прашину у очи обманути, преварити; ~ рукавицу изазвати на двобој, на борбу; ~ семе мржње, раздора и сл. изазвати мржњу, раздор и сл.; ~ светло(ст) разјаснити; ~ срам (на кога) осрамотити; ~ у ваздух, зрак разрушити, разнети експлозивом; ~ у воду улудо потрошити; ~ (кога) у з а п ећ а к, у засенак потиснути (кога) у страну, оставити (га) иза себе; ~ у к о ш, у старо гвожђе, железо одстранити као неупотребљиво, безвредно; ~ у лице, у очи отворено рећи (нешто непријатно); ~ (коrа) у трошак учинити да више потроши, изложити (кога) трошку; ~ (акта) у фиоку канц. одложити, обуставити (поступак); у ље на ватру појачати, распалити (сукоб, свађу и сл.); ~ црва у главу изазвати немир, учинити да се (неко) брине; чари, чини зачарати, опчинити. на књигу, науку, политику, учење и сл. — Вук се бацио на реформу језика и правописа с изванредном смелошћу. Прод. Ето, бацих се у вртлог политике. Шен. За трен ока су наши избили на вр2 брда и бацили се у борбу. Лал. 8. уметнути се, врћи се, бити налик (на кога). — ЉЂепотом се бацила на мајчин род. Новак. Имао сам сина. Снажно ... момче. Бацио се био на дједа, моrа оца. Коч. 9. у вези са неким именицама: довести себе у стање које значи именица: ~ се у бригу, очајање, тугу и сл. — Дошавши кући ... бацио се у тужне и суморне мисли. Срем. Она се бацила у бригу, као и да не чује.
Фразе
~ боб врачати, гатати гледајући у (бачени) боб; ~ бомбу изазвати велико изненађење. — Пустите ме да живим док сам жива! — тако је једаред бацила бомбу усред »јаузна«. Сек.; ~ ватру изазвати незадовољство, побуну; ~ г лаву у торбу изложити жживот опасности; ~ грану на пут, ~ клип(ове) под ноге спречити, омести; ~ до ђавола оставити, напустити; ~ иза себе (некога) надмашити, претећи; ~ карте врачати гледајући у карте; ~ кључ (о води) проврети; ~ котву (сидро) зауставити се, стати; ~ коцку одлучити бацањем коцке;
~ блатом (на некога, на неuто) насрнути на (нечију) част, оцрнити, осрамотити (некога); ~ каменом (на некога) осудити (некога); ~ око врата (некоме) ватрено загрлити (некога); ~ у вртлог (нечеrа) ући, упустити се живо (у нешто); ~ у загрљај, у наручје (некоме) бацити се око врата; фиг. прићи. — Тражио је од владе да се радницима помогне да се не би бацили у наручје револуционарима. Скерл.; ~ у трошак много потрошити.
Пододреднице
1. (нечим на нешто) в. бацити (1 а). — Дохвати бабину нову папучу ... и баци се свом силином на кокош. Дом. 2. а. скочити (у нешто, на нешто). — Шљуке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але Дрине]. Вес. б. нагло, брзо лећи, нагло̀ се спустити. — Са неких тридесетак метара звизну метак. Бацили смо се на земљу. Дед. В. Стари Никола бацио се на тле, чупа косу. Хорв. 3. хитро и силовито навалити, устремити се, јурнути, напасти (на некога, на нешто). — Као рисови баце се Стубичани на харамије. Шен. Тројица стражара бацили су се на њ као звијери. Чол. фиг. Најзад, упућен од веровника, свом својом елеганцијом и речитошћу »бацио се« на богату сироту. Петр. В. 4. а. отиснути се, без размишљања отићи. — Млади клерик-пјесник свукао је у Риму мантију и бацио се у свијет. Марј. М. б. великом брзином сићи, сјурити се. —И почем се тако опростише ... бацише се доље низ планину са својијем харамбашом Ћуртом. НП Вук. фиг. брзо се пренети. — Једноrа дана ... бацио се изненада у то преживело време. Грол. 5. (ногом, ногама) ритнути се. — Коњ ... се пропе ... пак се, два-три пута заособ, баци ногама. Мат. 6. обући, ставити; исп. бацити (1в). — Свако се бацио у своје најбоље хаљине. Кум. Бацио се у своје изанђало салонско одијело. Матош. 7. латити се, прихватити се (нечега), одати се (нечему); почети, упустити се (у нешто)
Изворни текст (OCR)
ба́цити, ба̑цӣм (аор. ба́цих, 2. и 3. л. ба̑цӣ) и ба̏цити, -ӣм сврш. 1. а. замахом и пуштањем из руке нечему променити место, хитнути, врћи. — Дотле се видјети може, све докле би бацио камен. М-И. б. брзим покретом ставити. — Војници бацили пушке на раме. Шуб. Кад сам ушао, бацила ми је руке око врата. Цар М. в. (на себе) ставити, огрнути, обући. — Пред саму зору неко лупну у капак. Тргнем се и бацим на себе поњаву. Шапч. Она у мраку брзо баци на се сукњу и упали уљаницу. Кал. 2. уклонити, одстранити, оставити, напустити. — Доста су чамили салинци на тавану. Од пролећа — како су их тамо бацили, нико их се досад није сетио. Чипл. Мајка га оставила чим се родило, бацила га. Рист. 3. војн. а. хитно послати (у борбу на положај). — Ја бацим на њих своја два прва ескадрона. Грол. Када су дошли к себи, они су бацили на место прелаза десетине топова и неколико тенкова. Пол. 1944. б. потиснути, натерати на брзо повлачење. — Снажним противнападима ... непријатељ је заустављен и потом бачен на полазне положаје. Пол. 1944. 4. распрострети; пустити од себе, дати. — Сунце је бацило наранчасте зраке по крову и зиду. Кал. Процењују колико ће прасе још појести и колико бацити на месо и сланину. Срем. 5. одвести, отерати, истерати; свргнути. — Ма где ме судбина бацила, нећу никада заборавити да сам у варварској земљи ... нашао најпросвећенијег и најљубазнијег човека. Андр. И. Ама да теби што буде, зар ти не би она два рођака све разграбили, а мене бацили из куће. Ћор А њега, јадника, бацили сте ни крива ни дужна из службе. Гор. Све га још љуто пече да га је Шишман бацио са банске столице. Шен. 6. а. уделити, дати. — Ћеф му да ми баци штогод, као слепцУ. БК 1906 б. потрошити; улудо потрошити, страћити. — За сто форинти би rа посјед сигурно купио, а петсто би бацио у поправке. Драж. Троши он више ... неrо ја који не жалим да бацим на јело. Вучо. Зар тако да бацим четрдесет фијорина? Мат. 7. а. изрећи, изговорити. — Бацили смо пароле: — Доле империјалистички рат! Дед. В. Бачене су крупне речи. Поменуло се и крваво разрачунавање. Прод. б. написа̀ти. — Готово! Да бацим само још једну црту, па би била излишна. Шапч. 8. а. упутити, послати; наменити. — Молба је бачена, одговор је кнезу дошао. Коч. Маркиз је ... бацио неколико пољубаца у правцу ложа. Дим. б. окренути, истурити. — Рогови у њих беху као у јелена ... а врхови беху бачени натраr. Ат. Стоји пред њим, висок је и погнут, а руке је напријед бацио. Ћип. 9. у различитој вези са именицама а. престати бавити се оним што карактерише именицу (или именице) или престати употребљавати оно што значи именица: ~ иглу и напрстак, аршин и тезгу, (кметовски) штап, дуван, алкохол итд. оставити кројачки занат, трговину, кметство, пушење, пиће, итд. б. казнити (оним што значи именица): ~ на муке, на робију, у окове, у тамницу и сл. в. довести (кога) у стање (тешко или непријатно) које значи именица: