Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ба̑јан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 121

ба̑јан

бајан

Стална адреса

Лема

бајан

Извор

том 1, стр. 121, редослед 22

  1. 1.

    песн. који има баја, чара, који очарава, заноси, диван, красан, чаробан; опојан.

    archaic
    заст. — застарелопесн. — песнички
    — Вуче ме нешто у бајне оне крајеве гдје златокриле утве и бијеле виле сретнике очекујӯ.
    Маж. Ф.
    Гране шуште шумом тајним, птице поју гласом бајним.
    Змај
  2. 2.

    необичан; фантастичан као у бајци.

    — Након његова живота ће који учењак разглобити оне бајне хијероглифе.
    Ков. А.
  3. 3.

    бедан.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Тако каматници неће моћ гулит на сваки начин наш бајан (биједан) пук.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
ба̑јан, -јна, -јно 1. заст. песн. који има баја, чара, који очарава, заноси, диван, красан, чаробан; опојан. — Вуче ме нешто у бајне оне крајеве гдје златокриле утве и бијеле виле сретнике очекујӯ. Маж. Ф. Гране шуште шумом тајним, птице поју гласом бајним. Змај. 2. необичан; фантастичан као у бајци. — Након његова живота ће који учењак разглобити оне бајне хијероглифе. Ков. А. 3. покр. бедан. — Тако каматници неће моћ гулит на сваки начин наш бајан (биједан) пук. Ћип.