бебу́кавац
бебукавац
Лема
бебукавац
Извор
том 1, стр. 150, редослед 29
- —
ир. онај који се бебуче, који виче, галамџија.
— Дабоме, кад би у викању била памет, сваки би бебукавац имао Више памети него сам жупник. Њен. бебу́кати се, бѐбӯче̄м се несврш. викати, галамити. Реч. САНУ. бебу́нити се, бѐбӯнӣм се несврш. в. бебити се.
— Фрајла се стала њежити, бебунити.
Изворни текст (OCR)
бебу́кавац, -а̄вца м ир. онај који се бебуче, који виче, галамџија. — Дабоме, кад би у викању била памет, сваки би бебукавац имао Више памети него сам жупник. Њен. бебу́кати се, бѐбӯче̄м се несврш. викати, галамити. Реч. САНУ. бебу́нити се, бѐбӯнӣм се несврш. в. бебити се. — Фрајла се стала њежити, бебунити. Матош.