Одредница

бѐжати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 153

бѐжати

бежати QA: medium

Стална адреса

Лема

бежати

Извор

том 1, стр. 153, редослед 33

  1. 1.

    ијек. бјѐжати, несврш 1. брзо одлазити, удаљавати се; уклањати се брзо од опасности; уклањати се од страха.

    ијек. — ијекавски
    — Наши пјешаци ... нагнуше први бјежати.
    Шен.
    Сам Светозар Марковић морао је бежати преко границе.
    Јов. С.
  2. 2.а.

    одлазити.

    — Немачки капитал је бежао у иностранство.
    СКГ 1937
  3. 2.б.

    клонити се.

    — Од таквих је речи Вук бежао.
    Бел.
  4. 3.

    брзо пролазити, одмицати (о времену).

    — Јутро бежи, подне се примиче.
    Радич.
    Већ бјежи дан и сунце доскора ... заћ ће.
    Огр.
  5. 4.

    трчати, јурити.

    — А ја скоч те бјеж з оцем.
    Ков. А.
  6. 5.а.

    брзо прелазити, прелетати (очима).

    literature
    књиж. — књижевни, књижевност
    — Стално је немирним оком бјежао од зидног сата к вратима.
    Крањч. С.
  7. 5.б.

    измицати, исклизавати.

    — А гдје ти је поглед? зашто ми бјежи?
    Војн.
    Легнем, а оно мало сламе бјежи као живо4 испод мене.
    Вуј.
    главом без обзира спасавати се бекством, бежати у паничном страху, бежати врло далеко; ~ као ђаво од крста стално избегавати некога или нешто; ~ у свет, преко света, г лавом у свет, главом преко света напуштати своју кућу и све остало; бежи! а) мани, остави (то). — Море, бежи! Одмахнуо је руком Миле Јак.; б) то не може бити, није то.

Фразе

бегом ~ нар. бежати трком;
Изворни текст (OCR)
бѐжати, бѐжӣм, ијек. бјѐжати, несврш. 1. брзо одлазити, удаљавати се; уклањати се брзо од опасности; уклањати се од страха. — Наши пјешаци ... нагнуше први бјежати. Шен. Сам Светозар Марковић морао је бежати преко границе. Јов. С. фиг. 2. а. одлазити. — Немачки капитал је бежао у иностранство. СКГ 1937. б. клонити се. — Од таквих је речи Вук бежао. Бел. 3. брзо пролазити, одмицати (о времену). — Јутро бежи, подне се примиче. Радич. Већ бјежи дан и сунце доскора ... заћ ће. Огр. 4. трчати, јурити. — А ја скоч те бјеж з оцем. Ков. А. 5. а. књиж. брзо прелазити, прелетати (очима). — Стално је немирним оком бјежао од зидног сата к вратима. Крањч. С. б. измицати, исклизавати. — А гдје ти је поглед? зашто ми бјежи? Војн. Легнем, а оно мало сламе бјежи као живо4 испод мене. Вуј.