бе̏згла̄с

безглас QA: medium

Стална адреса

Лема

безглас

Извор

том 1, стр. 157, редослед 30

в.
песн. ков. в. безгласност.
песн. — песничкиков. — кованицав. — (после броја) век
— мукао; тих, нечујан.
— Као безгласне птице И тај очајни безглас појачавао је младићев безмерни стра2.
Петр. В.
бѐзгласан, »сна, -сно који је без гласа, долијећу ноћи! Сим.Кроз прозоре је надирала ноћ црна и безгласна. Пер. Безгласан смијех растегне очеве усне.
Пав.

Изворни текст (OCR)

бе̏згла̄с м песн. ков. в. безгласност. — И тај очајни безглас појачавао је младићев безмерни стра2. Петр. В. бѐзгласан, »сна, -сно који је без гласа, мукао; тих, нечујан. — Као безгласне птице долијећу ноћи! Сим.Кроз прозоре је надирала ноћ црна и безгласна. Пер. Безгласан смијех растегне очеве усне. Пав.