Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐздан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 158

бѐздан

бездан

Лема

бездан

Извор

том 1, стр. 158, редослед 7

  1. 1.

    и -дна м, -ани и -дни ж и бе̏зда̄н м и ж 1. провалија, понор, огромна дубина.

    ж — женски род
    — И више нисам ништа чуо, зна у бездан као у раку сам пао.
    Гор.
  2. 2.а.

    фиг. пропаст.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дјевојке је свијет сам гурао до оног бездна гдје човјек постаје роба.
    Мил.
  3. 2.б.

    широко пространство, бескрајност, неизмерност.

    — Губио се дим у бездан бистрога ваздуха.
    Уск.
    У твоме оку ... све стрепи бездан дубок као гријех.
    Матош
    Као мртва стража ... пред вратима чуда и безданом шутње.
    Кркл.
Изворни текст (OCR)
бѐздан, -а и -дна м, -ани и -дни ж и бе̏зда̄н м и ж 1. провалија, понор, огромна дубина. — И више нисам ништа чуо, зна у бездан као у раку сам пао. Гор. 2. фиг. а. пропаст. — Дјевојке је свијет сам гурао до оног бездна гдје човјек постаје роба. Мил. В. б. широко пространство, бескрајност, неизмерност. — Губио се дим у бездан бистрога ваздуха. Уск. У твоме оку ... све стрепи бездан дубок као гријех. Матош. Као мртва стража ... пред вратима чуда и безданом шутње. Кркл.