Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐзлик

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 160

бѐзлик

безлик

Стална адреса

Лема

безлик

Извор

том 1, стр. 160, редослед 4

  1. —

    који нема свог лика, безобличан; исп. безличан.

    исп. — испореди
    — Кад се празни простор и безлика твар саставе, онда постају од њих поједини предмети.
    Бак.
Изворни текст (OCR)
бѐзлик, -а, -о који нема свог лика, безобличан; исп. безличан. — Кад се празни простор и безлика твар саставе, онда постају од њих поједини предмети. Бак.