Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐзличан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 160

бѐзличан

безличан

Стална адреса

Лема

безличан

Извор

том 1, стр. 160, редослед 10

  1. 1.а.

    који нема изражену личност (индивидуалност); који је без свог посебног обележја; обичан, безобличан, једнолик.

    — Сједели су војници под ратном спремом безлични и укочени, у једном истом ставу.
    Лал.
    Безличну масу замјењују карактери и типови.
    Матк.
  2. 1.б.

    фиг. безизразан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ту безбојну, безличну ... руљу ... треба распршити. Цар
  3. 1.в.

    у коме се не може изразити своја личност, неважан, безвредан.

    — Подухвати се безличног ... тешког народног посла.
    Сек.
  4. 2.

    грам. који се не односи на одређено, познато лице, на одређени субјект: ~ заменица, ~ глагол

    грам. — граматика, граматички
    реченица.
Изворни текст (OCR)
бѐзличан, -чна, чно 1. а. који нема изражену личност (индивидуалност); који је без свог посебног обележја; обичан, безобличан, једнолик. — Сједели су војници под ратном спремом безлични и укочени, у једном истом ставу. Лал. Безличну масу замјењују карактери и типови. Матк. б. фиг. безизразан. — Ту безбојну, безличну ... руљу ... треба распршити. Цар Е. в. у коме се не може изразити своја личност, неважан, безвредан. — Подухвати се безличног ... тешког народног посла. Сек. 2. грам. који се не односи на одређено, познато лице, на одређени субјект: ~ заменица, ~ глагол,