Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе̏зоблӣчан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 162

бе̏зоблӣчан

безобличан

Лема

безобличан

Варијанте

безо̀бличан

Извор

том 1, стр. 162, редослед 6

  1. 1.а.

    који је без икаква облика, неодређен: ~ маса, ~ гомила, ~ сенка.

  2. 1.б.

    нејасан, неартикулисан.

    — Безоблични лавеж излазио је из животиње.
    Гор.
  3. 2.

    неизразит, једнолик, отужан.

    — У безгласном току ... безобличног времена отуривали су оточани свој живот.
    Кос.
    У тим разговорима тече, као мутна вода, све оно ... безоблично што живи у грађанскоме човеку.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
бе̏зоблӣчан и безо̀бличан, -чна, -чно 1. а. који је без икаква облика, неодређен: ~ маса, ~ гомила, ~ сенка. б. нејасан, неартикулисан. — Безоблични лавеж излазио је из животиње. Гор. 2. неизразит, једнолик, отужан. — У безгласном току ... безобличног времена отуривали су оточани свој живот. Кос. У тим разговорима тече, као мутна вода, све оно ... безоблично што живи у грађанскоме човеку. Андр. И.