Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе̏зосјетно̄ст

жтом 1, стр. 162

бе̏зосјетно̄ст

безосјетност

Лема

безосјетност

Извор

том 1, стр. 162, редослед 35

  1. —

    (ијек.) стање у којем се не опажају надражаји споља

    ијек. — ијекавски
    извана. — Док се пење, запада у пусту безосјетност у којој све као да плине око језгре свијести.
    Божић
Изворни текст (OCR)
бе̏зосјетно̄ст, -ости ж (ијек.) стање у којем се не опажају надражаји споља, извана. — Док се пење, запада у пусту безосјетност у којој све као да плине око језгре свијести. Божић.