Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐзӯман

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 164

бѐзӯман

безуман

Лема

безуман

Варијанте

бѐзуман

Извор

том 1, стр. 164, редослед 5

  1. —

    који је без ума, без разума, неразуман, недозрео.

    — На усне му навру безумна муцања.
    Петр. В.
    б. бесмислен.
    — Испрекидано говорили ... безумне ријечи.
    Шимун.
    в. бесвестан.
    — Жена, сва у ватри, са безумним погледом, настави да бунца.
    Ћоп.
    г. пометен, луд.
    — Он презире људско ништавило и плетење безумне скупштине.
    Њег.
    Безумној снази титанска снага у помоћ се крете.
    Ил.
Изворни текст (OCR)
бѐзӯман и бѐзуман, -мна, -мно . који је без ума, без разума, неразуман, недозрео. — На усне му навру безумна муцања. Петр. В. б. бесмислен. — Испрекидано говорили ... безумне ријечи. Шимун. в. бесвестан. — Жена, сва у ватри, са безумним погледом, настави да бунца. Ћоп. г. пометен, луд. — Он презире људско ништавило и плетење безумне скупштине. Њег. Безумној снази титанска снага у помоћ се крете. Ил.