Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе́кнути

сврштом 1, стр. 165

бе́кнути

бекнути

Стална адреса

Лема

бекнути

Извор

том 1, стр. 165, редослед 7

  1. 1.

    пустити глас »бе̂« (о овци).

  2. 2.

    изустити, рећи, проговорити.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Мукли глас бекну нешто кратко о пет минута размишљања«.
    Лал.
    Знала сам да ће и новине бекнути своју.
    Цар Е.
    Не усуђују се о том ни бекнути јер би их другови утукли.
    В 1885
Изворни текст (OCR)
бе́кнути, бе̑кне̄м сврш. 1. пустити глас »бе̂« (о овци). 2. пеј. изустити, рећи, проговорити. — Мукли глас бекну нешто кратко о пет минута размишљања«. Лал. Знала сам  да ће и новине бекнути своју. Цар Е. Не усуђују се о том ни бекнути јер би их другови утукли. В 1885.