Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐла̄ј

мтом 1, стр. 165

бѐла̄ј

белај

Стална адреса

Лема

белај

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 165, редослед 31

  1. 1.а.

    несрећа, невоља, мука, беда.

    — Кад га какав белај снађе, па преноћи у апси.
    Срем.
    Не знаш ли муке и белаја.
    НПХ
  2. 1.б.

    русвај, чудо.

    — Одмах се чисти одатле да не буде белаја.
    Глиш.
  3. 1.в.

    гадно, ружно време.

    — Видите и сами какав белај је напољу! Не вреди ни презати коње по оваквом белају од времена.
    Срем.
  4. 2.

    ђаво, враг.

    — Сваком се белају зна домислити.
    Павл.
    Е на ти, вала, овај дукат капаре нек носи белај.
    Глиш.

Фразе

споља калај, а изнутра ~ на изглед добро, а у суштини најгоре; исп. споља гладац, а изнутра јадац.
Изворни текст (OCR)
бѐла̄ј, -а́ја м тур. 1. а. несрећа, невоља, мука, беда. — Кад га какав белај снађе, па преноћи у апси. Срем. Не знаш ли муке и белаја. НПХ. б. русвај, чудо. — Одмах се чисти одатле да не буде белаја. Глиш. в. гадно, ружно време. — Видите и сами какав белај је напољу! Не вреди ни презати коње по оваквом белају од времена. Срем. 2. ђаво, враг. — Сваком се  белају зна домислити. Павл. Е на ти, вала, овај дукат капаре нек носи белај. Глиш.