бѐлег
белег
Лема
белег
Извор
том 1, стр. 166, редослед 14
- 1.
и бѐлега ж, ијек. бѝљег и бѝљега 1. знак, ознака; обележје, карактеристика.
— У његовим описима ... има потајне мрзости на све што носи и најмањи белег варошке углађености.
Најглавнији биљег који је ... разликовао језик Хрвата и Срба ... од словенског бит ће помањкање носних гласова.
- 2.
печат.
— Смрт већ бјеше ударила на њу свој биљеr.
- 3.а.
ожиљак, траг, отисак.
— На челу бијаше записан биљег дубоке жалости.
- 3.б.
рецка, црта.
— Станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.
- 4.а.
грб.
— Можда си се изневјерио нашему биљегу, илирскому мјесецу са звијездом.
- 4.б.
значка.
— Дошуња се ... лугар са службеним биљегом на капи.
- 5.
мета, домет, нишан, циљ; црта (као знак старта или циља).
— Никац узесвојџефердар и нанишанибиљег.
- 6.
пега, особени знак на телу.
— Пурко извео Живановог вранца без белеrе.
- 7.
(само ијек.) таксена марка.
- 8.
гранични знак, камен међаш.
- 9.
надгробни камен.
- 10.
дар, поклон, успомена, трофеј.
— Љуби свекра у руку, од њега прими дар и белегу.
Сваки биљег носи од Турчина: неко копље, неко турску главу, неко барјак, неко сабљу бритку.
- 11.
предмет који узима врачара од болесника кад му врача.
- 12.
(само биљега) индив. белешка.
— Биљеге за улазак У српску историју.
Фразе
бити, стајати на белези а) не одступати; б) стајати на располагању; в) бити присутан, бити пред очима; изаћи на белег(у) изаћи на мегдан, на такмичење; потврдити белегу у новим делима и успесима остати на ранијој висини; у дарати, ударити, (о)ставити свој(у) б е л е г (у) вршити, извршити видан утицај.
Изворни текст (OCR)
бѐлег м и бѐлега ж, ијек. бѝљег и бѝљега 1. знак, ознака; обележје, карактеристика. — У његовим описима ... има ... потајне мрзости на све што носи и најмањи белег варошке углађености. Цар М. Најглавнији биљег који је ... разликовао језик Хрвата и Срба ... од словенског бит ће помањкање носних гласова. Јаг. 2. печат. — Смрт већ бјеше ударила на њу свој биљеr. Креш. 3. а. ожиљак, траг, отисак. — На челу бијаше записан биљег дубоке жалости. Шен. б. рецка, црта. — Станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом. Глиш. 4. а. грб. — Можда си се изневјерио нашему биљегу, илирскому мјесецу са звијездом. Шен. б. значка. — Дошуња се ... лугар са службеним биљегом на капи. Ћип. 5. мета, домет, нишан, циљ; црта (као знак старта или циља). — Никац узесвојџефердар и нанишанибиљег. Вуј. 6. пега, особени знак на телу. — Пурко извео Живановог вранца без белеrе. Глиш. 7. (само ијек.) таксена марка. 8. гранични знак, камен међаш. 9. надгробни камен. 10. дар, поклон, успомена, трофеј. — Љуби свекра у руку, од њега прими дар и белегу. Станк. Сваки биљег носи од Турчина: неко копље, неко турску главу, неко барјак, неко сабљу бритку. НП Вук. 11. предмет који узима врачара од болесника кад му врача. 12. (само биљега) индив. белешка. — Биљеге за улазак У српску историју. Вук.