Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе́лети

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 167

бе́лети

белети

Лема

белети

Извор

том 1, стр. 167, редослед 9

  1. —

    ијек. бијѐљети, несврш. а постајати бео.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Господару ... већ одавно бијеле кости.
    М-И
    б. показивати се (о дану, зори, небу). в. постајати сед.
    — Наједном се почео губити ... белети и старети.
    Петр. Б.
    Г. бледети, губити првобитну боју (нарочито текстилна материја на сунцу).

Пододреднице

~ се

1. видети се бео, својом белином падати у»очи, издвајати се белом бојом (у мраку или од предмета друге боје). — Као кости бијели се изровано камење. Гор. 2. а. светлети се. — Вани бијели се јоште дан. Шен. Погледај тамо ... где се небо бели. Јакш. Ђ. фиг. Благо оном ком се дан још бели. Радич. б. сијати св. — Полице ... креветац и чивилуци — све се то бели од чистоће. Вес

видети се бео, својом белином падати у»очи, издвајати се белом бојом (у мраку или од предмета друге боје).светлети се.сијати св.
Изворни текст (OCR)
бе́лети, бе́лӣм, ијек. бијѐљети, несврш. а. постајати бео. — Господару ... већ одавно бијеле кости. М-И. б. показивати се (о дану, зори, небу). в. постајати сед. — Наједном се почео губити ... белети и старети. Петр. Б. Г. бледети, губити првобитну боју (нарочито текстилна материја на сунцу).