Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐлило

стом 1, стр. 168

бѐлило

белило, бјелило

Стална адреса

Лема

белило

Варијанте

бјелило, бјѐлило

Извор

том 1, стр. 168, редослед 3

  1. 1.а.

    бела боја (за бељење предмета).

  2. 1.в.

    белина.

    — Очи су им мале ... због бљештавог белила снеrа.
    Петр. М.
  3. 2.

    место где се бели платно. Вук Рј.

  4. 3.

    светлост (дана, зоре).

    — Кроз оканце помоли се слабо бјелило дана.
    Шен.
  5. 4.

    бело усијање,ужареност.

    — До бјелила ужаређно сунце.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
бѐлило, ијек. бјѐлило, с 1. а. бела боја (за бељење предмета). б. в. белина. — Очи су им мале ... због бљештавог белила снеrа. Петр. М. 2. место где се бели платно. Вук Рј. 3. светлост (дана, зоре). — Кроз оканце помоли се слабо бјелило дана. Шен. 4. бело усијање,ужареност. — До бјелила ужаређно сунце. Донч.