Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

белѝна

жтом 1, стр. 168

белѝна

белина, бјелина QA: medium

Лема

белина

Варијанте

бјелина, бјелѝна

Извор

том 1, стр. 168, редослед 5

  1. 1.а.

    бела боја предмета, људске коже; бео изглед.

    — Свуда белина чисте хартије. Ћос.
  2. 1.б.

    бело усијање.

    — Жар усијана жељеза прелази у бјелину.
    Андр. И.
  3. 2.

    светлост (дана, зоре).

    — Од бјелине јутарњег неба звијезде се гасиле.
    Шимун.
    3.седоћа,седина,седо место. —Бјелине у ... коси и бради.
    Цар Е.
  4. 4.

    бела одећа, беле хаљине; супр. црнина.

    супр. — супротно
    — По Немачкој се за умрлим белина носи.
    СКГ 1937
  5. 5.а.

    бело, цензурисано место у новинама.

    — Месађеро је пун празнина, бјелина.
    Ђон.
  6. 5.б.

    маргина.

  7. 6.

    бело, беличасто воће (јабука, шљива, грожђе). Реч. САНУ.

Изворни текст (OCR)
белѝна, ијек. бјелѝна, ж 1. а. бела боја предмета, људске коже; бео изглед. — Свуда белина чисте хартије. Ћос. Б. б. бело усијање. — Жар усијана жељеза прелази у бјелину. Андр. И. 2. светлост (дана, зоре). — Од бјелине јутарњег неба звијезде се гасиле. Шимун. 3.седоћа,седина,седо место. —Бјелине у ... коси и бради. Цар Е. 4. бела одећа, беле хаљине; супр. црнина. — По Немачкој се за умрлим белина носи. СКГ 1937. 5. а. бело, цензурисано место у новинама. — Месађеро је пун празнина, бјелина. Ђон. б. маргина. 6. бело, беличасто воће (јабука, шљива, грожђе). Реч. САНУ.