бе̑лӣ

— Кренуће све под прстом и мигом нашим

— из кала град се бијел подићи. Кост.

— Гледаше га подуже у оној свечаној одори озбиљна лица окићена бијелом брадом.

Још и данас у бијелим годинама зна подвикнути синовима.

г. светлоплав.

— Девојчица, беле косе, белих обрва, и саме очи су јој биле ... јасно плаве.

— Бијеле оштре муње прокрижају шумом.

Бела му светлост на зиду мирује.

— То вриједи више него сухо злато и бијело сребро.

Гада она баци на тезгу један златник с нешто бела новца.

— Знаш да је то бијело жељезо на стару рану.

— Ноћ вам дође са Вука једноrа, данак бели, браћо, ca друrога.

Ко̂ стабло ширим гране у бескрајне просторе, у бијелу радост невиђеног јутра.

— Неће никад стићи у бијелу луку мира.

— Да ми је љубав осетити благу о којој не зна, а говори свет, наивну, белу, у животу злом.

— Но мисао моја није тако бела.

— Борба између бијелих и црних богова.

— Ӣоједини бројеви Младе Србадије су узапћени или су издавани са белим листовима, јер је текст полиција забранила.

— Само спусти дуплу осмицу у игри домина до дупле беле.

лук, ~ медвед, ~ месо, ~ мрс, ~ смок. 7. (у именичкој служби) а. м контрареволуционар; противник комунистичке револуције. — Ако неко мисли да су Паулус, јер живи у Источној Немачкој и ради код црвених, и ... Шпајдел, јер је у Западној и ради код белих, различити Немци — тај заиста не зна ништа о Немцима. КН 1955. б. м (ијек.) в. бјелаш. — Јеси ли бијели или зелени, Никола? — запита га сердар. Лоп. в. м играч у шаху који држи беле фигуре. — Бели има на расположењу читав низ потеза. Шах 1. г. м један од фудбалера у белим дресовима. д. с белина, бело одело. — На вратима се појави Јелена у белом. Кнеж. Л. ђ. ж мед. в. беона (1). е. с беоњача. — Али очи — оно му се бело чисто светли. Ком. Бијело његових очију сијевало је чудновато. Шен. ж. с бела пена, беле бале. —.. Још дахће, прсти трепере, а на уста јој тече одурно, бело. Петр. В. з. с фиг. лепо, добро. — И бијело и црно у нама живи

или црно лепо или ружно; ~ испод ноката све; (одрично) ништа. — Па плати и плати, оде бело испод ноката. Ад.; бити на белом хлебу, круху чекати извршење смртне казне после изрицања пресуде; живети у очекивању најтежег; ни беле не види ништа не види, потпуно је пијан. — Јело се и пило до поноћи. Мића — као мајка, ни беле не види. Ранк.; ни беле, ни да би беле ни речи, ништа. — И збуни се па ни беле да рекне. Срем.; ни беле н и црне, ни бело ни црно ни лепо ни ружно, ни једне речи; ни повољно ни неповољно, ни да ни не. — Књига ти вели, а ја ти не велим ни беле ни црне. Вес. Нико више ни бијеле ни црне, и ја одмаглим кући. Буд.; у по бела дана дању, усред дана, у подне; свима на видику; црно н а ~ написмено, потпуно јасно; са сигурним доказима; (чУ́вати беле паре за црне дане штедети да се нађе у невољи; претерано штедети