Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бело̀грив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 169

бело̀грив

белогрив

Лема

белогрив

Извор

том 1, стр. 169, редослед 7

  1. б.

    ијек. бјело̀грив, песн. а који је беле гриве; који личи на белу гриву; који има белу косу. б. који диже пенушаве морске таласе.

    ијек. — ијекавскипесн. — песнички
    — Слуша цвијел бјелогривог iуrа.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
бело̀грив, -а, -о, ијек. бјело̀грив, песн. а. који је беле гриве; који личи на белу гриву; који има белу косу. б. који диже пенушаве морске таласе. — Слуша цвијел бјелогривог iуrа. Кос.