Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бело̀лик

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 169

бело̀лик

белолик

Лема

белолик

Извор

том 1, стр. 169, редослед 29

  1. 1.

    ијек. бјело̀лик. 1. који има бело лице.

    ијек. — ијекавски
    — Бјелолика му с цвијета никне дјева.
    Шен.
    који има белу кожу (о људима).
    — Завист ... белоликих силеџија ... не исцрпљује побуде свих оних који су се ... придружили хајци на Црнце.
Изворни текст (OCR)
бело̀лик, -а, -о, ијек. бјело̀лик. 1. који има бело лице. — Бјелолика му с цвијета никне дјева. Шен. фиг. који има белу кожу (о људима). — Завист ... белоликих силеџија ... не исцрпљује побуде свих оних који су се ... придружили хајци на Црнце.