Одредница

бе̏на

жтом 1, стр. 171

бе̏на

бена

Лема

бена

Извор

том 1, стр. 171, редослед 7

  1. (ген. мн. бе̑на̄) тур. будала, луда

    ген. — генитивмн. — множинатур. — турски
    — Нијесу они бене да чекају.
    Тур.
Изворни текст (OCR)
бе̏на ж (ген. мн. бе̑на̄) тур. будала, луда. — Нијесу они бене да чекају. Тур.