бе̏нт

бент

Лема

бент

Извор

том 1, стр. 172, редослед 12

1.б.
(лок. бѐнту) тур. а брана (на води), устава, насип; преграда. Вук Рј. б. јарак, јаз.
dialectal
лок. — локативтур. — турскипокр. — покрајински
— Нема да излети босоног, па да јури са осталом децом башчелуцима и да гази бентове.
Марк. М.
2.
фиг. параграф.
dialectal
фиг. — фигуративно, у преносном смислупокр. — покрајински
— Можеш проучити све бентове ... овога свијета па ћеш опет остати слијепац код очију.
Радул.

Изворни текст (OCR)

бе̏нт м (лок. бѐнту) тур. покр. 1. а. брана (на води), устава, насип; преграда. Вук Рј. б. јарак, јаз. — Нема да излети босоног, па да јури са осталом децом башчелуцима и да гази бентове. Марк. М. 2. фиг. покр. параграф. — Можеш проучити све бентове ... овога свијета па ћеш опет остати слијепац код очију. Радул.