Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бео̀чуг

мтом 1, стр. 173

бео̀чуг

беочуг, биочуг

Лема

беочуг

Варијанте

биочуг, био̀чуг

Извор

том 1, стр. 173, редослед 11

  1. 1.

    алка, колут, карика у ланцу.

    — У тај час нетко удари на капији тешким жељезним биочугом.
    Франг.
  2. 2.а.

    фиг. колут, модро испод очију.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Очи му више нијесу зелене, но тамне ... свили се под њима беочузи.
    Сиј.
  3. 2.б.

    корак, ступањ.

    — Његош је доиста био беочуг напријед у ланцу историје].
    Ђил.
Изворни текст (OCR)
бео̀чуг, ијек. био̀чуг, м 1. алка, колут, карика у ланцу. — У тај час нетко удари на капији тешким жељезним биочугом. Франг. 2. фиг. а. колут, модро испод очију. — Очи му више нијесу зелене, но тамне ... свили се под њима беочузи. Сиј. б. корак, ступањ. — Његош је доиста био беочуг напријед у ланцу историје]. Ђил.