берѝћет

берићет

Лема

берићет

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 175, редослед 1

а.
добар принос плодова род; плод; родна година.
— Зато нам ... бог и не да берићета.
Маж. М.
б.
изобиље, благо.
— Они њему цару чувају круну и пуне касу берићетом.
Пав.
в.
успех, срећа.
— Нови мајстори немају по Игњатовићу берићета, јер су ленштине, расипници. Глиг.

Изворни текст (OCR)

берѝћет м тур. а. добар принос плодова; род; плод; родна година. — Зато нам ... бог и не да берићета. Маж. М. б. изобиље, благо. — Они њему цару чувају круну и пуне касу берићетом. Пав. в. успех, срећа. — Нови мајстори немају по Игњатовићу берићета, јер су ленштине, расипници. Глиг.