Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе̏сконачан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 178

бе̏сконачан

бесконачан

Лема

бесконачан

Варијанте

беско̏начан

Извор

том 1, стр. 178, редослед 11

  1. 1.

    који нема краја, конца, бескрајан.

    — Религија је израз односа човека према божанству као вечном и бесконачном бићу.
    Пед.
  2. 2.а.

    огроман.

    — Зимни бијели дан као насликан и гола бесконачна пустош.
    Кос.
  3. 2.б.

    дуготрајан; досадан.

    — Марковац је својим бесконачним извештајима давао сам наслове. Ћос.
  4. 2.б.

    У смијех ударе тада бесконачан. М-И.

Изворни текст (OCR)
бе̏сконачан и беско̏начан, -чна, -чно 1. који нема краја, конца, бескрајан. — Религија је израз односа човека према божанству као вечном и бесконачном бићу. Пед. 2. а. огроман. — Зимни бијели дан као насликан и гола бесконачна пустош. Кос. б. дуготрајан; досадан. — Марковац је својим бесконачним извештајима давао сам наслове. Ћос. Б. У смијех ударе тада бесконачан. М-И.