Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐсница

жтом 1, стр. 181

бѐсница

бесница

Лема

бесница

Извор

том 1, стр. 181, редослед 2

  1. в.

    индив. в. бесаница.

    индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
    — Одузео прил. као бесан, гневно, љутито; ватрено, жестоко, силно; необуздано. си ми је] ... након деветнаест година беснице и страха.
    Нам.
Изворни текст (OCR)
бѐсница ж индив. в. бесаница. — Одузео си ми је] ... након деветнаест година беснице и страха. Нам. прил. као бесан, гневно, љутито; ватрено, жестоко, силно; необуздано.