Одредница

бесо̀мучан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 181

бесо̀мучан

бесомучан

Лема

бесомучан

Извор

том 1, стр. 181, редослед 14

  1. 1.

    ијек. бјесо̀мучан 1. болестан од беснила; луд, суманут; помаман.

    ијек. — ијекавски
    — Било је лудих и бјесомучних, које су рођаци придржавали и смиривали.
    Андр. И.
  2. 2.

    лудачки, жесток, силан, необуздан.

    — Бјесомучан псећи лавеж на све стране.
    Донч.
    Владимир одјури као бесомучан одатле и никад више није прекорачио праг.
    Нуш.
  3. 3.

    страшан, језовит; свиреп, опак.

    — То беше адска, бесомучна слика.
    Ил.

Фразе

као ~ лудачки, бесно, као бесан, као луд.
Изворни текст (OCR)
бесо̀мучан, -чна, -чно, ијек. бјесо̀мучан 1. болестан од беснила; луд, суманут; помаман. — Било је лудих и бјесомучних, које су рођаци придржавали и смиривали. Андр. И. 2. лудачки, жесток, силан, необуздан. — Бјесомучан псећи лавеж на све стране. Донч. Владимир одјури као бесомучан одатле и никад више није прекорачио праг. Нуш. 3. страшан, језовит; свиреп, опак. — То беше адска, бесомучна слика. Ил.