Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

беспри́зиван

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 184

беспри́зиван

беспризиван

Лема

беспризиван

Извор

том 1, стр. 184, редослед 17

  1. —

    који је без призива, без права на жалбу, коначан.

    Судови су његови беспризивни. Зог. Мој одлука. Јединствена и беспризивна.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
беспри́зиван, -вна, -вно који је без призива, без права на жалбу, коначан. — Судови су његови беспризивни. Зог. Мој одлука. Јединствена и беспризивна. Сим.