Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐспутица

жтом 1, стр. 185

бѐспутица

беспутица

Лема

беспутица

Извор

том 1, стр. 185, редослед 8

  1. —

    в. беспуће.

    — Путови се ни звати не могу, но су ово праве беспутице.
    Њег.
    Дјевојка се прерушила у пастирицу те лута по овим пустим беспутицама.
    Вел.
    И талентовани писци могу залутати на беспутицу.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
бѐспутица ж в. беспуће. — Путови се ни звати не могу, но су ово праве беспутице. Њег. Дјевојка се прерушила у пастирицу те лута по овим пустим беспутицама. Вел. фиг. И талентовани писци могу залутати на беспутицу. Прод.