Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе̏спӯт

мтом 1, стр. 185

бе̏спӯт

беспут QA: medium

Лема

беспут

Извор

том 1, стр. 185, редослед 7

  1. в.

    песн. в. беспуће.

    песн. — песничкив. — (после броја) век
    — Окружен збором младих пријатеља што беспут љубе. Ил. бѐспутан?, -тна, -тно 1.
  2. а.

    који је без пута, оскудан у путевима; тешко пролазан, непроходан.

    — Земљаци ... бијаху У табору преко беспутних планина и брда.
    Нех.
  3. б.

    фиг, који је без одређеног правца, бесмислен.

    — Слушаоци коле ... уживали су у беспутним дискусијама.
    Лапч.
    2. фиг. развратан, неморалан.
    — Јелена дозна ... за његово беспутно живљење. Мат. бѐспутан?, -тна, -тно ар2. који је без тела, без пути, бестелесан.
    Реч. САНУ
Изворни текст (OCR)
бе̏спӯт м песн. в. беспуће. — Окружен збором младих пријатеља што беспут љубе. Ил. бѐспутан?, -тна, -тно 1. а. који је без пута, оскудан у путевима; тешко пролазан, непроходан. — Земљаци ... бијаху У табору преко беспутних планина и брда. Нех. б. фиг, који је без одређеног правца, бесмислен. — Слушаоци коле ... уживали су у беспутним дискусијама. Лапч. 2. фиг. развратан, неморалан. — Јелена дозна ... за његово беспутно живљење. Мат. бѐспутан?, -тна, -тно ар2. који је без тела, без пути, бестелесан. Реч. САНУ.