Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бѐсцен

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 187

бѐсцен

бесцен

Лема

бесцен

Извор

том 1, стр. 187, редослед 21

  1. 1.

    ијек. бѐсцјен неоцењив, претерано скуп, драгоцен; фиг. драг, мио.

    ијек. — ијекавскифиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бесцена, додаћу још овај брилијант који ћеш ти носити мени за љубав.
    Грол
  2. 2.

    који нема цене, одвећ јевтин.

    — Цигла је јевтина, рад бесцјен.
    Кос.
  3. 3.

    (у именичкој служби) оно што је од неоцењиве вредности; фиг. бисер, драги камен и сл.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Просута ниско бесцена ... је л тврдо крило мајчино?
    Кош.

Фразе

у ~ в. уз бесцење (изр.). — Вино паде у беспјен.
Ћип.
Изворни текст (OCR)
бѐсцен, -а, -о, ијек. бѐсцјен 1. неоцењив, претерано скуп, драгоцен; фиг. драг, мио. — Бесцена, додаћу још овај брилијант који ћеш ти носити мени за љубав. Грол. 2. који нема цене, одвећ јевтин. — Цигла је јевтина, рад бесцјен. Кос. 3. (у именичкој служби) оно што је од неоцењиве вредности; фиг. бисер, драги камен и сл. — Просута ниско бесцена ... је л тврдо крило мајчино? Кош.