Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бе̏шчу̏лан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 190

бе̏шчу̏лан

бешчулан

Лема

бешчулан

Извор

том 1, стр. 190, редослед 13

  1. —

    који нема чула бзи́кати, бзи̑че̄м оном. зујати (обично

    оном. — ономатопеја
    о мувама). — Једва би се каткад бзичући која муха залетјела у пламен.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
бе̏шчу̏лан, -лна, -лно који нема чула. бзи́кати, бзи̑че̄м оном. зујати (обично о мувама). — Једва би се каткад бзичући која муха залетјела у пламен. Шен.